Tihi Ubica

Budim se sama, oči nikog ne traže
I šta je taj odsjaj u mom pogledu
Na stolu pored muški sat kô da mi kaže
Da izgleda da neko još pored mene živi tu
I dve-tri kapi krvi posle brijanja
Otužan miris što po sobama se širi
Otkad to duhovi mi dolaze po danu
Ma gde je taj muškarac što pored mene ovde živi

I zovem, zovem 92
I neka traže, neka nađu ga
Nek kaže gde je ljubav nestala
Nek puste sirene, nek uzbuna krene
A kad ga stignu, nek mu kažu: stoj
Nek bar na silu prizna da je moj
Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica
Moj najteži porok, moj tihi ubica

Moj jedini svedok, saučesnik, moja porota

Takvi kao on nikad zbogom ne kažu
Za svoje greške, on uvek druge krivi
Sa njim je svaki novi rastanak bez suza
Ma gde je taj muškarac što, što sa mnom živi, a ne živi

I zovem, zovem 92
I neka traže, neka nađu ga
Nek kaže gde je ljubav nestala
Nek puste sirene, nek uzbuna krene
A kad ga stignu, nek mu kažu: stoj
Nek bar na silu prizna da je, moj
Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica
Moj najteži porok, moj tihi ubica, oh

I zovem, zovem 92
I neka traže, neka nađu ga
Nek kaže gde je ljubav nestala
Nek puste sirene, nek uzbuna krene
A kad ga stignu, nek mu kažu: stoj
Nek bar na silu prizna da je moj
Moj čovek bez glasa, bez duše, bez lica
Moj najteži porok, moj tihi ubica