Nepovrat [Album]
Predugo budan sam, iskreno mislim da nekada previše mislim
I bez ogledala mogu da vidim da nisam taj isti
Prolazi vreme, ljudi zaneme, došlo je vreme kad odlaze
Kažu da vreme sve leči, ali vremenom samo se stvari zaborave
Samoga sebe ja zovem, jer samome sebi sam postao nepoznat
I pravac u koji sam krenuo, mislim da zove se nepovrat
Svačeg se setim kad pogodi pesma, jer prečesto bio sam kreten
Zato ne mogu da pričam ništa onda kad upadne refren
Hoću da budem ispunjen ljubavi, a ne mržnjom
I želim osmeh, kad me sahrane za kaznu prvu
Prvo nek' čujem trube, onda ustišenje molitva
Otvori, bocu dodaj, po podu za oca prolivam
Prozivka konkretna, neću tapšanje
Panduri ne znaju šta rade, pa onda hapse sve
Već ja u krugu, na kocki mešaju pljugu
Puče jedna boca, odma' otvaraju drugu
Tugu sakrivaju iza osmjeha
Samo potreba i pohlepa da budem izvan prosjeka
U sredini koja nije nešto posebna
U ogledalu oca vidim, na njega sve ja podsećam
I da senke mogu pričat', pokušali bi me stišat
Ali niko ne sluša, zato sam počeo pisat
Po podu prosuta tinta, u glavi kinta
Mama ne može da ćuti, pa počinje vrištat
Hoću da budem poslednji boem kad umrem
Da me ne pamte klubovi, nego klupe
Pesmama koje srce pune, koje mrdaju glavu, a ne jebeno dupe
I umalo sam bio na toj strani
Kad iz ljubavi sam radio ovo šta ja radim
A oni viču: ma, 'aj baci, repa se batali
Ima bitnih stvari, pridruži se tamnoj strani
Al' nastavio sam gazit tamo gde mnogi su pali
Znam kako je kad knedla u grlu ti zaglavi
Slomiću svakog ko mi planira na put stati
Jer nećemo više nikada biti gladni
A sećam se tih dana - vani ispod nule
Braća puše iz lule, jer su zamrzle im ruke
Policija šamara zbog prevelike buke
Mami ne smem na oči zbog prevelike bruke
I da li tražim mnogo malo paznje, voljeni stisak
Pažnju ću naći, voljenu neću jebeno nikad
Čitav život nek' mi prođe kao jedna slika
Želim da budem velik toliko da se o meni priča